Олга Погодина: у биоскопу ме привлачи апсолутно све

"Три дана у Одеси", "Јахање анђела", "У ритму танга", "Капкан" - ово је само мали део филмографије Олге Погодине. Млада глумица увек зна шта хоће и тврдоглаво иде до жељеног циља. Сада је завршена забелезба филма "Дистанце", у којој је глумица играла главни лик - Рита Звонарева и истовремено по први пут деловала као продуцент. Глумица је посетила дописницу "Вецхерки".

"Јеси ли толико сентименталан?"

- Врло, постоје слике које изгледају доста пута и, рецимо, поново плачу. На пример, филм "Хавана" са Робертом Редфордом на мене има такав ефекат. - Ола, прича о "Удаљенима" заснована је на причи о нашој олимпијској шампионици Светланој Мастеркови. Да ли сте дуго познавали Светлана? - Да, познавали су се пет година. Били смо у Кинотавру, сједили смо у једној од приморских ресторана, а Светлана и ја смо имали срчаном разговору. Рекла ми је причу о њеном животу, од детињства. Одмах је постало јасно - ово је филм, а ви не морате измишљати ништа. Историја у моду успомена. - Шта те је ухватило у судбини шампиона?

- Закачио је трагедију зато што је историја особе која стоји на пиједесталу, више не плача од задовољства побједом, и од губитка вољене особе. Жена која је желела љубав, али као резултат, остала је сама. На овој слици публике пре свега мора додирнути људска прича хероине која је, супротно околностима, успела да постане легенда.

- Да ли је тешко бити продуцент филма и истовремено играти главну улогу?

- Да, постојале су одређене контрадикције. Претпоставимо, као глумица, направио бих четири узимања, а као продуцент, могао бих дозволити само два. Али не жалим што сам ушао на овај пут. Слика је, наравно, била најтежа. Полазећи од проналажења новца и завршетка писања сценарија. Захвалан сам на помоћи и подршци Микхаила Иуревича Борсхцхевски-а и Вељеслава Александровицха Фетисова.

- Ко је директор филма?

- Има их двоје: Борис Токарев и Људмила Гладунко.

- А како развијате односе са спортом, урадите нешто?

- Нажалост, раније нисам то радио. Али пре него што је пуцање имало пуно тренинга са тренером нашег тима Сергеја Осипова. Хвалио ме је и инспирисао ме да озбиљно приступим спорту.

- Јеси ли писао да си озбиљно повређен током снимања?

- Да, било је тако. И чак сам имао трауме скоро као Света, па чак и на истој стопалици. Само је она имала руптуру Ахилове тетиве, а јако јако истезање.

- Како сте се суочили са таквом траумом?

- Било је неуобичајено тешко и веома болно, јер је врхунац пуцања пала само за период лечења. Био сам третиран, направио неке незамисливе ињекције - овог пута се сјећам са ужасом. Али осећао сам топлину и пријатељску подршку спортиста, стално су ми помогли, убедио ме и знао сам да ћу доћи до краја.

- Светлана Мастеркова често се појавила на сету?

- Да, готово увек. Она је била наш консултант, давала је савјете, показала и предложила пуно.

- Можете ли да замислите себе у неку другу професију, а не везану за сцену и биоскоп?

- Не могу, сигурно сигурно. Цинема за мене је значење живота, велика болест.

- Хоћеш ли покушати да се усмјериш у режију?

- Мислио сам да увек и систематски управљате. Директор - ово је највећа професија, морате да додирнете особу са његовом визијом света.

- На који начин сте у позоришту?

- Имам кул однос са позориштем. Биоскоп ме интересује много више. Све ме привлачи апсолутно све: технолошки процес, способност да дођем до нечега, да то схватим. Бог додели да ће наша кинематографија наставити да се развија таквим темпом.

- Који новији филм оставио утисак на вас?

- Дуго већ ништа није изгледало, нема времена. Од прошле године сам био шокиран филмом "Празник" Гарик Сукачов. Као посматрач, само сам седео и трбао.


- Коме директори бисте желели да радите?

- Волим да радим са режисером Алексејем Пимановом. Ми добро разумемо, лако решавамо све креативне и техничке проблеме. Недавно смо с њим радили на слици "Три дана у Одеси". И даље имам најјачи утисак.

- Да ли волите да је продуцент већ добио нове пројекте?

- Да. Сада је завршен рад на другом филму који сам производио. Радни наслов слике је "Мастеринг Лифе". Сценарио Лена Раискаиа, и режисер филма - Микхаил Шевчук. Невероватно лепа љубавна прича у дванаест серија. Руска верзија "Гоне витх тхе Винд". Читао сам сценарио и плакао.

- Када сви имате времена?

"Само радим." Са одмором све не функционише, седам година се већ није одморило.